Asocijacije mogu biti svakojake. Ja se, kad god pravim ovaj mekani, pufnasti kolač, setim kratke priče Dylan Dog-a od
Tiziano Sclavi "Bela rada" i njene melanholične, višeznačne atmosfere. Eto , nikakve veze sa kolačima osim imena nema, ali ipak.
Tortica se pravi kad vam preostane žumanaca posle mešenja nekog drugog slatkiša, i sjajan je način da se utroši višak materijala. Kao patišpanj, a daleko više od toga, imaćete utisak da grizete oblak, neverovatno ukusan. Deca je obožavaju.
Sastojci:
- 2 veća jajeta
- 8 žumanaca
- 200 g šećera
- 100 g brašna
- 100 g gustina
- 50 g putera
- malo vanile
Umutiti jaja se šećerom i vanilom da postanu vazdušasta i dobiju na volumenu. Dodavati jedno po jedno žumance i mutiti dalje. Umešati prosejano brašno i gustin, pažljivo. Na kraju dodati istopljen, ali na temperaturu tela ohladjen maslac, takodje lagano, mešajući tek malo. Sipati u kalup prečnika 24 cm i peći na 180 stepeni do svetlo braon boje tj. oko pola sata.
Ja nisam imala toliko preostalih žumanaca pa sa napravila pola mere u kalupu od 20 cm.
Posuti šećerom u prahu.
Нема коментара:
Постави коментар